Home Vesti Surova sudbina hrabrog čoveka koji je jedini odbio da salutira Hitleru: A...

Surova sudbina hrabrog čoveka koji je jedini odbio da salutira Hitleru: A sve je učinio zbog ljubavi

213
0
SHARE
Printscreen

Skoro 80 godina je priča usamljenog čoveka koji je odbio da podigne ruku i salutira Hitleru bila zaboravljena. Fotografija se pojavljivala tu i tamo, ali su identitet čoveka, kao i razlozi koji su ga naterali na ovaj odvažni, ali i samoubilački potez bili ugalvnom nepoznati. Tek nedavno, javnost je saznala za tragičnu sudbinu ovog hrabrog pojedinca.

Bilo je to 1936. u Hamburgu… Lučki radnici, okupljeni zbog porinuća novog ratnog broda Nemačke koja se tih godina izdizala iz pepela Velikog rata i nemaštine, sa oduševljenjem su pozdravili svog novog vođu Adolfa Hitlera njegovim tek skoro ustanovljenim pozdravom –  “Sieg heil” (“Živela pobeda”).

U vazduh su se podigle stotine ruku… sve osim jedne! August Landmeser prkosno je ostao sa držao ruke čvrsto prekrštene, a njegov akt pobune obišao je svet nakon što je fotografija razvijena.

Prihvaćen od strane Nacistička stranka u Nemačkoj tokom 1930-ih godina, Hitlerov pozdrav “Sieg heil” (“Živela pobeda”) je bio obavezan za sve nemačke građane kako bi demonstrirali vernost prema Fireru, njegovoj partiju i naciji. Da ironija bude veća, August Landmeser inače je bio lojalni nacista.

loading...

Landmeser se pridružio nacističkoj partiji 1931. godine i počeo da se polako uspinje u hijerarhiji onoga što će vremenom postati jedina legalna politička sila u zemlji, piše Biznis insajder.

Dve godine kasnije se ludo zaljubio u Irmu Ekler koju je zaprosio ubrzo nakon toga, 1935. godine. Jedini problem? Irma je bila Jevrejka.

Kada je otkriveno sa kim se August verio, izbačen je iz Nacističke stranke. On i Irma su bez obrzira na sve planirali venčanje i podneli su zahtev u Hamburgu. Zbog takozvanih Nirnberških zakona, donesenih u septembru 1935. godine, brak im je zabranjen, ali je par svejedno počeo da živi nevenčano. Tako su i dočekali rođenje prve ćerke, Ingrid, u oktobru 1935. godine.

A onda se 13. juna 1936. godine dogodio skup na kome je Hitler porinuo novi brod ratne mornarice, a  August Landmeser to propratio prekrštenih ruku. Bio je to nemi akt pobune pojedinca koji ne želi da učestvuje u kolektivnom ludilu koje se kao zaraza širilo Nemačkom.

Godinu dana kasnije, 1937. Augustu je bilo dosta i Hitlera i nacista i sa porodicom je pokušao da prebegne u Dansku. Zadržan je na granici i optužen da je “obeščastio naciju” i, prema Nirnberškim zakonima, “osramtio rasu”.

Nekih 12 meseci posle, Landmeser je oslobođen zbog nedostatka dokaza, ali mu je savetovano da prekine vezu s Irmom. Kako to nije želeo da uradi, Landmeset je ignorisao želje nacista i ponovo je uhapšen 1938. kada je osuđen na tri godine zatvorske kazne koju je služio u koncentracionom logoru i nikad više nije vidio ni ženu koju voli ni svoju ćerku.

Gestapo je tada uhapsio i Irmu koja je u to vreme bila ponovo trudna. Devojčicu Irenu je rodila u zatvoru, nakon čega je poslata u ženski koncentracioni logor.

Poslednje pismo iz logora Irma Ekler je poslala 1942. godine nakon čega joj se gubi svaki trag. Veruje se da je prebačena u nacistički eutanazijski centar u kojem je pogubljena sa još 14.000 ljudi.

Deca – Ingrid i Irena, bila su razdvojena. Ingrid je dozvoljeno da živi sa bakom, a Irena je prvo bila u sirotištu, a zatim kod staratelja.

August Landmeser je pušten iz zatvora 19. januara 1941. U februaru 1944. mobilisan je u kazneni vod – 999. laki afrički bataljon. Nestao je u akciji i smatra se poginulim.

(Izvor: Dnevno.rs)